Foto: Canva

Kao i u sportu i u mnogim oblastima života, priprema je pola posla. Da biste se pripremili za dolazak mališana u Montesori duhu, nekoliko osnovnih smernica iz klasičnog Montesori repretoara će vam puno pomoći u tim ranim danima koji su već sami po sebi prepuni izazova. Idealno je da i vi budete pripremljeni i da okruženje za bebu takođe bude unapred promišljeno i pripremljeno. Prvi dani su od velikog značaja, pa će svaki detalj koji ste unapred osmislili imati velike pozitivne efekte na život vašeg mališana. Montesori pristup uvek ukazuje na to da pored funkcionalnosti i reda uključimo i princip lepote i jednostavnosti u okruženje malog deteta, jer ono upija svoje okruženje samim svojim postojanjem.

Montesori okruženje prepoznaje četiri različita segmenta okruženja za bebu, a to su prostor za spavanje, prostor za ishranu, prostor za negu i prostor za aktivnost.

Prostor za spavanje
Na početku bebe puno spavaju, ali se taj period smanjuje kako one rastu. Izvorni Montesori pristup preporučuje da bebe imaju madrac na podu za spavanje, kako bi imale dovoljno prostora za pokret. Ako vam je ovo suviše radikalno, svakako ćete morati da obezbedite krevetac za vašeg mališana i odredite mesto za njega.

Marija Montesori je patentirala topponcino, malu pokretnu mekanu podlošku, koja obuhvata bebu dok je držite ili dok leži, kad je spuštate na spavanje ili kada je dodajete nekome, činjeći je bezbednom, a to sasvim malim bebama veoma prija.

Montesori metod savetuje da bebe idu na spavanje kad su pospane, da se bude kad su odmorne i da ustanu kada žele.
Zato je između ostalog i savet da bebe spavaju na niskom krevetu-madracu da bi ovu slobodu mogle da ispolje. Ideja Montesori pristupa je da se i kod spavanja, kao i kod svih aktivnosti, razvija samostalnost, pa što pre naučite bebu da se sama uspava, to ćete joj učiniti veću uslugu. Ovo je savet koji najteže prihvatamo, jer intuicija mamama govori da bebu maze najviše na svetu. Zdrav san svakako je temelj naše dobrobriti ne samo u tom najranijem uzrastu, nego tokom čitavog života.

Prostor za hranjenje
Bebama prvo treba mleko, pa onda čvrsta ishrana. Za podoje je potrebno naći mirno mesto. Mirno mesto znači mesto bez buke, gde mama i beba mogu da budu fokusirane na sam čin dojenja ili pijenja mleka iz flašice. Montesori metoda prepočuje da to vreme ne koristite za neku drugu aktivnost, nego da se upravo fokusirate na vašu bebu. To mesto treba da bude i veoma udobno za vas. Znamo da to nije lako, jer podoji na početku traju i do 40 minuta, i veoma su česti, ali to je za dobrobit vaše bebe, a i vama će biti ne samo korisno već osnažujuće da se povezujete sa malim bićem.

Sa 6 meseci kada beba polako počinje da sedi, može da se počne sa malim stolom i stolicom koji su takođe specijalno dizajnirani u Montesori duhu za potrebe mališana. Visina stola i stolice je prilagođena najranijem uzrastu i može da se koristi do treće godine. Stolica može da se podvuče pod sto i time je beba «osigurana» da ne padne. Omogućivši detetu da sedi za stolom koji je prilagođen njemu, čime postaje ravnopravniji sa odraslom osobom, šaljete poruku da cenite njega kao ličnost i da želite da podstičete njegovu samostalnost, što su vrednosti Montesori pristupa.

Foto: Minoda/flickr

Takođe je važno učestovavati u igri, pokazati detetu kako se nešto radi i ohrabriti ga da pokuša ponovo, bez obzira na prethodne neuspehe.

Ako novorođenoj bebi dodirnemo prstom dlan, ona će nas jako stisnuti. To je refleks hvatanja šakom sa kojim se sve bebe rađaju. Gubi se postepeno do kraja trećeg meseca i do tada ga ne treba stimulisati osim u cilju dijagnostike. Sa dva meseca beba pogledom fiksira predmet i u nastojanju da ga dohvati pokretima tela, počinje da otvara stisnutu pesnicu. Kada udara igračke to radi pokretom iz ramena.

Ovo su moje ručice

U trećem mesecu sa otvorenim šakama počinje najpre da dodiruje jednom rukom drugu, da ih privlači sebi i stavlja u usta. Kada uzme pruženi predmet na dodir, najčešće zvečku, više je usredsređena na ruku nego na sam predmet koji drži. Od refleksnog hvatanja u prvim mesecima preko instiktivnog, beba postepeno dolazi do namernog hvatanja i držanja igračke.

Harmonija obe moždane hemisfere

Krajem petog meseca po prvi put može predmet koji drži u jednoj ruci da preko središnje linije tela prebaci u drugu ruku. Ovo je jako važan momenat u razvoju koji pokazuje da obe polovine velikog mozga funkcionišu zajedno.

U osmom mesecu beba može da drži po jednu kocku u svakoj ruci i neće ih ispustiti kao do tada. U ovom uzrastu dolazi do najznačajnijeg momenta u razvoju fine motorike (koordinacija ruke-oči), to se dešava kada beba počne da pruža ruke na gore i hvata igračke.

Roditeljima naporno – bebi zabavno

Krajem devetog meseca može voljno da otvori šaku i ne samo da ispusti već i da baci predmet. Ova veština bebu jako uveseljava pa će svaku igračku koju uhvati da baci i da pri tom pažljivo posmatra kako igračka pada. Kroz ova iskustva beba uči da neke stvari padaju brže a druge sporije. Takođe po prvi put spoznaje prostornu dubinu i zapaža zvuk igračke koja pada. Sve su ovo jako značajna iskustva koja beba treba da ima pa joj nikako ne treba uskraćivati igru bacanja bez obzira koliko je to roditeljima naporno. Do ovog uzrasta bebe ili udaraju igračke ili ih stavljaju u usta, sada po prvi put koriste igračku na pravi način, medu grle, čekićem udaraju, okreću brojčanik telefona, pritiskaju dugmiće… Sa postignutim stepenom koordinacije mogu kašiku sa hranom da prinesu ustima.

Sada kada može da hvata predmete sa lakoćom počinje da ih pomera i premešta. Nakon dobre manipulacije krupnim predmetima beba počinje da pokazuje intersovanje u desetom mesecu za mrvice na stolu ili podu koje će pokupiti palcem i kažiprstom kao pincetom i strpaće ih u usta. Usavršavanjem ovog pokreta počeće kao kleštima, palacem i kažiprstom da skuplja sitne perle ili pločice i da ih ispušta u posudu. Da bi ovo mogla da radi potrebna je mišićna zrelost i izuzetna koordinacija pokreta.

Taši-taši-tanana

Sa godinu dana beba po prvi put može da drži dve kocke u jednoj ruci. Sve veću kontrolu ruku upotrebiće da otvara i zatvara fioke, vrata od plakara, stavlja zatvarač na flašicu, vadi igračke iz posude i ponovo ih vraća. Većina beba za svoj prvi rođendan nauči «taši-taši» kada i može da uhvati veliku loptu koja joj se dokotrlja i počne da okreće strane slikovnice. Sada počinju da oponašaju šaranje olovkom po papiru, stavljaju dve kocke jednu u drugu, počinju da grade tornjeve od kocki.

U uzrastu od osamnaest meseci do dve godine počinju da bacaju predmete dlanom na gore, grade tornjeve od 6 kocki, nižu perle na konac, vade sitne predmete iz flašice, savijaju papir na pola.

Veoma spretne ručice

Sa tri godine deca mogu da navijaju igračku ključem, da slažu kocke u niz, rasporede krug, kvadrat i trougao u ram, seku makazama bez preciznosti, jedu viljuškom.

Do polaska u školu naučiće da napišu svoje ime, okreću stranice knjige, sipaju vodu iz bokala u čašu, zakucaju ekser, obuju cipele. Sve ove veštine se uče posmatranjem odraslih dok to rade i usavršavaju praksom.

Da bi se razvoj fine motorike odvijao nesmetano neophodno je da dete bude stimulisano pre svega odgovarajućim igračkama (zvečka u jasnim kontrasnim bojama, zvonce, igračke koje vise u vazduhu na dohvat ruku, kocke koje mogu da se slože jedna u drugu, perlice-nizalice, lopte različitih veličina, slagalice, slikovnice, geometrijski oblici, plastelin). Takođe je važno učestvovati u igri, pokazati detetu kako se nešto radi i ohrabriti ga da pokuša ponovo bez obzira na prethodne neuspehe.

* Beba stara devet ili deset mesci je već vrlo vešta da ”čita” i reaguje na majčin izraz lica, tužan, anksiozan, veseo, srećan ili nešto drugo. Sposobno je da odreaguje adekvatno.

Razvoj emocionalne inteligencije će zavisiti od mnogo spoljašnjih i unutrašnjih faktora. U sledećem broju ćemo ukazati na to kako roditelji  možemo uticati na razvoj emocionalne inteligencije kod svoje dece i iskoristiti maksimalno sve njihove potenicijale.

Govor i jezik kao sredstvo manipulacije

Govor i jezik predstavljaju fleksibilno i snažno sredstvo manipulisanja emocijama, jer uključuju i složenije emocije, kao što su: ljubomora, zavist, razočarenje, dosadu i dr. Kod svih ljudi postoji i unutrašnji govor (čovek priča sam sa sobom u vidu misli), vodi dnevnik, piše pesme ili tekstove. U cilju dobrog usmeravanja i pravilnog razvijanja dece, najbolji način je da se u govoru koristi mnogo reči koje okrivaju stanja osećanja i raspoloženja, kao: ljut, besan, tužan, uzbuđen, osujećen, brižan itd. Što pre deca usvoje ovakav rečnik to će ranije bolje usmeravati i kontrolisati svoju emocionalnu inteligenciju.

Uticaj na emocije

Novorođenčad su veoma vešta da utiču na emocije svoje okoline, jer se oglašava plačem. To je period u kome je dete došlo na svet svojim potencijalima i period u kome je početak stvaranja emocionalne inteligencije.

Adekvatna emocionalna reakcija

Od druge godine života, dete je sposobno adekvatno emocionalno da reaguje na svaku situaciju. Ono svojim govorno jezičkim ponašanjem pokazuje svoju emociju. Može spontano da uzme slikovnicu i da počne da priča sve što ume i zna, u svom okruženju, pri tom stavljajući akcenat na sve što je naučilo i što zna.

Foto: Unsplah

Može proći neko vreme dok roditelji ne utvrde odredjenu rutinu spavanja novorodjenčeta i dok ne nauče kako da bebi obezbede zdrav san. Prirodno je imati pitanja o tome šta se smatra normalnim navikama spavanja i kakve promene bi se mogle dogoditi tokom prvih 12 meseci detetovog života.

Koliko sna treba bebama?

Načini spavanja će se menjati tokom prve godine bebinog života, uključujući broj sati potrebnog sna i trajanje perioda spavanja tokom dana i noći.

• 0 do 3 meseca: Normalno je da novorođenčad spava od 14 do 17 sati tokom perioda od 24 sata, ali podeljeno na kraće periode kako bi se prilagodila hranjenju, promenama pelena i interakciji sa porodicom. Po iskustvima roditelja, dojena deca obično češće jedu od beba hranjenih na bočicu, te se i češće bude. Medjutim, roditelji ne treba da brinu ako se obrazac spavanja njihovog novorođenčeta ne podudara sa projekcijama, jer u obzir ulaze mnogi faktori.
• 3 do 6 meseci: Počevši od oko 3. meseca starosti, količina sna bebe pada na 12 do 15 sati. Otprilike u isto vreme i san počinje da obuhvata duže periode, jer bebe mogu duže da budu bez hranjenja. Tokom ovog perioda može se očekivati i da beba prespava noć, ali uvek postoje izuzeci. 
• 6 do 12 meseci: Od 6. meseca pa nadalje, bebe većinom imaju duge intervale spavanja preko noći. Međutim, drugi problemi kao što su nicanje zuba, rast, bolesti ili regresija spavanja mogu dovesti do budjenja tokom noći i remećenja rutine i stečenih navika.

Beba će vas obično obavestiti da je spremna za spavanje tako što postane malo uznemirena, plačući, zevajući ili trljajući oči. Pomoću ovih znakova možete uspostaviti raspored koji bebama odgovara. 

Kako pomoći bebi da zaspi?

Postavljanje odredjene rutine i pridržavanje iste je ključno za učenje bebe da je vreme za spavanje. Tokom prvih nekoliko meseci, raspored spavanja vaše bebe uglavnom će biti diktiran načinom ishrane. Međutim, kako rastu, periodi između hranjenja su sve duži i u ovom trenutku možete odrediti dnevni raspored.

Počnite tako što će beba dobijati dovoljno dnevnog svetla i stimulacije tokom dana. Na samom početku bebe imaju nekoliko dremki tokom dana. Eksperimentišite koji raspored spavanja bi bio dobar, tako da da beba uveče ide na spavanje, a da ne bude premorena te da lakše i lepše zaspi.

Uoči spavanja, postavite umirujuću atmosferu i svako veče sprovodite istu rutinu. Sledeći rituali mogu pomoći vašoj bebi da shvati da je noć i da je vreme za spavanje:

• Kupanje
• Presvlačenje u svežu pelenu
• Oblačenje vreće za spavanje
• Čitanje
• Pevanje uspavanke
• Podoj ili flašica
• Poljubac za laku noć
• Prigušivanje svetla
• Mir i tišina

Sve veći broj roditelja na našem području isprobao je i vreće za spavanje za bebe, kao jedan od načina da im omogući miran san. Ono što je najlepše jeste da vreće za spavanje nemaju samo benefite za decu nego i za roditelje.

• Vreća za spavanje je potpuna sigurna za vašu bebu jer ni u jednom trenutku ne može da prekrije glavu deteta. Ma koliko se dete pomeralo tokom noći.
• Vrlo često su roditelji zabrinuti da li će im se dete otkriti preko noći pa da će im biti hladno. Kada dete spava u vreći za spavanje, nema otkrivanja. Postoje različite debljine vreća za spavanje, pa izaberite onu koja odgovara temperaturi sobe u kojoj spava vaša beba.
• Vrlo lako tokom noći možete presvući bebu jer vreća ima rajsferšlus napravljen baš za ove prilike tako da nikada ne mora u potpunosti da se skida.
• Vreća za spavanje vrlo brzo postaje deo rutine pred spavanje i deca je lako prihvate.
• Održava najoptimalniju temperaturu vaše bebe za miran san. Obuhvatajući celo telo tako da verovatno bebe podseća na zagrljaj. Pravljene su od najfinijeg pamuka, te izuzetno udobne i prijatne.

Šta uraditi ako vaša beba ne spava dobro?

Svaka beba je drugačija, zato ne brinite ako se ne uklapa u neka pravila. Iako je normalno da se novorođenčad budi više puta tokom noći, ne ustručavajte se da razgovarate sa svojim pedijatrom ako imate pitanja.

Ako se beba probudi plačući – brzo i tiho se pobrinite za bebine potrebe, ako je moguće, koristite noćnu lampu. 

Nisu retki slučajevi da se bebe povremeno vrate na nepravilan raspored spavanja. Ove regresije spavanja su sasvim normalan deo rasta i razvoja. Osluškujte bebu i njene potrebe, ne odustajte od zacrtanih malih ciljeva u vezi sa spavanjem i sve će doći na svoje.

Foto: Bethanyking

Većina roditelja se informiše o tome kako se dete razvija i kroz koje faze prolazi još pre samog njegovog rođenja kroz dostupnu literaturu. Drugi opet upoređuju svoje sa drugom decom pitajući njihove roditelje kada su im deca prohodala, progovorila, počela samostalno da jedu, da koriste nošu? Na jedan ili drugi način roditelji saznaju da postoje određeni obrasci rasta i razvoja kroz koje sva deca prolaze. To znači da se očekuje da dete sa tri meseca čvrsto drži glavu, da se samostalno okrene sa leđa na stomak između četvrtog i petog, počne da puzi u osmom, samostalno hoda sa četrnaest… ali i da postoje određena odstupanja od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, i da je to u redu.

Pomoć je dobrodošla. Očekivanja roditelja da dete nešto uradi, naročito sa prvim mališanom su često velika, pa samim tim i stresna. Ne treba zaboraviti da su pojedine faze podjednako stresne i za dete. Ako samo pogledamo prve pokušaje bebe da nešto uradi, videćemo sa koliko napora to čini i ne odustaje bez obzira što ne uspeva da ostvari nameru.

Kada roditelji znaju šta dete u kom uzrastu može i treba da uradi, njihov stres se time umanjuje. Pomažući detetu da to ostvari, obezbeđujući uslove da to postigne, smanjiće se stres i kod deteta.

Razvoj u intervalima. Kada će dete moći nešto da uradi zavisi samo od stepena zrelosti  centralnog nervnog sistema potrebnog za odgovarajuću aktivnost. To znači da neće prohodati ili progovoriti sve dok njegov mozak ne bude spreman za to, ni dan pre nego što se ovaj složeni kortikalni proces ne završi. Važno je da roditelji znaju da se razvoj deteta odvija u intervalima. Dok se jedna funkcija ubrzano razvija, neka druga je za to vreme u regresiji. Ovo neke roditelje zbunjuje, brinu kada vide da dete neke stvari radi lošije nego inače. U fazi razvoja govora, na primer, deca postaju nespretna, krupna motorika je u regresiji.

Predvidivost ublažava stres. Promene u sazrevanju za sobom povlače promene u ponašanju. Dok je za decu stres uspostavljanje novih funkcija, za roditelje su stresne nagle i česte promene kod deteta i njegovog ponašanja koje sazrevanje sa sobom nosi. Predvidivost određenih ključnih momenata rasta i razvoj u prvim godinama života ublažava stres kod roditelja.

Pored fizičkog razvoja koji je očigledan i očekivan jer se vidi kada dete počinje nešto samostalno da radi, sve više se uočavaju pravilnosti koje se odvijaju u ciklusima u emotivnom razvoju i ponašanju deteta. Psihološki razvoj takođe ima svoje uspone i regresije što je dosta stresno za dete, roditelje ali i širu porodicu i okolinu.

Korisne strategije. Strategija za prevazilaženje stresa izazvanog psihološkim razvojem uključuje upoznavanje roditelja sa prekretnicama u razvoju  kako bi svoje dete shvatili kao individuu. Kritični momenti za nastajanje stresa su faze regresije kada roditelji pokušavaju da kontrolišu ponašanje deteta što ugrožava njegove  napore u postizanju nezavisnosti. Blagovremeno upoznavanje sa fazama kroz koje dete prolazi tokom odrastanja pomaže u razumevanju deteta i stresa koji je neizbežan. Informisani roditelji mogu da predvide šta može da bude izvor stresa i pomognu detetu da se izbori sa tim tokom odrastanja.

Tekst: Snežana Milanović, diplomirani medicinar fizioterapeut

www. www.centarsm.co.rs preko Antistres vodiča

Foto: Flickr

Kod odojčeta do pojave krvi dolazi zbog nezrelog imunog sistema creva, izlaganja većoj količini proteina u sklopu mlečnih formula i povećane propustljivosti crevne sluznice kod različitih crevnih infekcija.

Ova deca izgledaju najčešće zdravo, bez obzira na prisustvo tragova krvi u stolici, a drugi simptomi obično nisu pristni – nema povraćanja, kolika i nadutosti stomaka.  Dolazi do reakcije na sluznici gastrointestinalnog trakta koja još uvek nije dovoljno razvijena, a njenim sazrevanjem dolazi i do prolaska simptoma. Ta krv je sveža, vidljiva golim okom, u vidu končića sa ili bez primesa sluzi, razdvojena od ostatka stolice. Krv u stolici u vidu končića se obično primeti posle 2-3 nedelje od rodjenja, mada se ove tegobe mogu javiti od prvog dana života do šestog meseca, nekada i kasnije. Dodatnu sklonost imaju deca koja su na veštačkoj ishrani u odnosu na decu koju majke doje.

Pojava krvi u stolici je češća kod beba koje su na adaptiranoj formuli zbog različitog odnosa proteina u sastavu mleka. Alergija na proteine kravljeg mleka može se javiti, iako redje i ako je dete isključivo na prirodnoj ishrani majčinim mlekom. Količina proteina mleka iz ishrane majke koja dospe u majčino mleko je mala, ali kod predisponiranih beba može i ta sasvim mala količina dovesti do pojave krvi u stolici.

Do reakcije može doći nekad čak i dok je beba u stomaku.  Postoje dve vrste preosetljivosti na proteine hrane. Jedne su IgE zavisne koje najčešće predstavljaju neposredan odgovor organizma na unet alergen, koje dovode do promena na koži u vidu koprivnjače (urtikarija), ili nekada do otežanog disanja. Odojčad koja imaju krv u stolici obično nemaju promene po koži, dobro napreduju, retko imaju ekcem po licu i nemaju problema sa oteženim disanjem zbog potpuno različitog mehanizma nastanka ove alergije. Simptomi se javljaju postepeno, u početku samo u nekoj stolici može biti prisutna primesa krvi dok vremenom se krv pojavljuje u gotovo svakoj stolici u nešto većim količinama. Iako je prisutna krv u stolici ove količine nisu tako velike i samim tim ne dolazi do pojave anemije.

Svaki pedijatar će sa lakoćom prepoznati o čemu se radi i za ovo stanje postoji i adekvatna terapija. Ukoliko su tegobe malo izražene i krv se povremeno javi, dojenje se u najvećem broju slučajeva neometano nastavlja. Pri izraženijim tegobama, ukoliko majka doji dete potrebno je da se eliminiše potpuno mleko i mlečni proizvodi iz ishrane majke u periodu 3–7 dana, usled čega u najvećem broju slučajeva dolazi do nestanka krvi u stolici, a majka ishranu posle ovog perioda treba da nastavi bez kravljeg mleka, ali sa mogućnošću postepenog uvodjenja mlečnih proizvoda (jogurt, sir, kiselo mleko). Nekada je potrebno da mama duže vremena ne unosi proteine kravljeg mleka u svojoj ishrani.

Ukoliko je beba na ishrani formulom, ili ako se krv u stolici nastavi i posle eliminacione dijete majke, potrebno je davanje proteinskih hidrolizata, specijalnih formula, koje će preporučiti pedijatar u zavisnosti od stanja. Potrebno je oko dve nedelje da se dete privikne na novu formulu a ako dobro reaguje nastavlja se hranjenje dece mlečnim hidrolizatima sve do navršene prve godine života.

Sama pojava krvi u stolici u ranom periodu i prilikom ishrane majčinim mlekom i kod formula, ne znači da će osetljivost na proteine kravljeg mleka ostati zauvek.

U najvećem broju slučajeva se izgubi posle prve godine života i tada treba krenuti sa malim količinama kravljeg mleka koje će se postepeno povećavati do potrebnih pola litra dnevno u ovom uzrastu. Ukoliko se krv u stolici pojavi ponovo treba probati na svakih 3 meseca dok u potpunosti ne nestane. Ova deca mogu imati sklonost ka alergijama drugih proteinskih namirnica tako da uvodjenje belanca, koštunjavih plodova i ribe treba odložiti nekoliko meseci od redovnog vremena kada se ove namirnice uvode u ishranu.

Ukoliko imate nedoumice vezane za alergiju na hranu Vašeg deteta obratite se Vašem pedijatru koji će pravilnim savetom o odabiru namirnica ove tegobe u najvećem broju slučajeva i rešiti.

Foto: Pixabay

Često prva reakcija da beba nije adekvatno obučena bude osip koji se pojavi po koži, a nekada se može javiti i povišena temperatura koja veoma uplaši roditelje. Ono što pedijatri najčešće viđaju je da baš takvo dete koje ima temperaturu roditelji dovedu sa previše garderobe na sebi a da i ne pomisle da je pretopljavanje deteta uzrok osipa ili temperature. Beba kojoj je vruće je uznemirena i uplakana, kao da roditeljima govori da joj je toplo.

U uslovima normalne spoljne temperature (22-23 stepena), zdravo terminsko novorodjenče treba obući slojevito – bodi benkica i pamučni donji deo. Kapica nije potrebna. Važno je da odeća bude od pamuka i da se lako oblači.

Bebine ruke i stopala su uvek hladna a glava je toplija zbog specifičnosti cirkulacije u najmlađem dobu. Nemojte pretopljavati bebu prema dodiru rukica i stopala, jednostavno na nogice obucite čarapice ali nemojte dodavati ostalu garderobu. Za proveru da li je bebi vruće koristite da dodirnete svojom rukom bebino telo. Ono ne sme da bude znojavo i pretoplo kada dodirnete rukom, treba da bude iste temperature kao i Vaša ruka.

Bebe treba zaštititi od visokih temperatura. Treba ih raskomotiti, pelene, pamučni bodi kratkih rukava i čarapice na nogama su sasvim dovoljne kada su napolju visoke temperature. Potrudite se da odeća bude od pamuka, gušćeg tkanja kako bi adekvatno štitila dete od sunčevih zraka. Pri viskom temperaturama i čarapice možete slobodno skinuti. Obavezni su šeširići i kapice za vreme koje beba provede na suncu. Beba može da bude izložena sunčevim zracima ujutru do 10:30, 11h i popodne posle 17h. Treba da bude namazana kremom sa zaštitnim faktorom,  u prvoj godini taj faktor treba da bude SPF 30, zbog produkcije vitamina D, ali bebu treba češće mazati. Deci iznad prve godine se preporučuje krema sa zaštitnim faktorom 50. Bebi treba ponuditi i vodu posle svakog obroka kada su visoke temperature zbog većih potreba. Naočari za sunce puno roditelja stavlja zbog “modiranja deteta”, ali oči svakako treba zaštititi, ali po mogućstvu kvalitetnijim naočarima jer plastične naočari kvare vid. Bebi treba češće menjati pelene u toku letnjih meseci.

Veoma je važno da ne postoje velike oscilacije u spoljnoj temperaturi- treba biti posebno obazriv kada se koristi klima u stanu i u kolima. Klimu pred svaku sezonu treba očistiti, a treba podesiti da hladi na prijatnu temperaturu, da razlika spoljne i unutrašnje temerature ne bude više od 5-7 stepeni. Ne sme da duva direktno na dete. Kada se izlazi iz stana, klimu treba ugasiti 10ak minuta pred izlazak kako bi se organizam adaptirao. I u kolima treba koristiti klimu, ali pre izlaska iz kola treba otvoriti prozore da bi se temperatura približila spoljnoj.

Foto: Pixabay

Ojed se češće javlja tokom letnjih meseci, zbog veće vlažnosti pelenske regije, prilikom dijareje, tokom izbijanja zubića i uvođenja nemlečne ishrane. Ojed se javlja ukoliko se pelene ne menjaju redovno i kada se koristi neadekvatna kozmetika.

Ukoliko se koriste pelene poznatih proizvodjača koje apsorbuju urin i čuvaju suvoću pelenske regije i menjaju se na svakih tri sata smanjuje se mogućnost pojave ojeda. Bebu treba između svakog presvlačenja oprati i dobro osušiti a potom na pelensku regiju namazati zaštitnu kremu. Kreme koje se koriste za pelensku regiju treba da čuvaju odbrambenu sposobnost kože. Za prevenciju ojeda treba odabrati kvalitetnu kremu koja sprečava vlažnost kože pelenske regije i razvoj infekcije.

Koji je najbolji način za sprečavanje ojeda?

Najvažnije je održavati redovnu higijenu. Pelenu treba promeniti najduže na svaka tri sata  i svaki put kada je mokra. Po pranju  bebu treba ostaviti nekoliko minuta bez pelene, raspovijenu kako bi se koža dobro prosušila.

Ukoliko dođe do pojave ojeda posebnu pažnju trebe obratiti za negu zahvaćene regije. Ukoliko do ojeda dođe potrebno je sprovoditi pojačanu higijenu (redovno presvlačenje, pranje i sušenje bebine kože), potrebno je odabrati i adekvatnu kremu za negu kože zahvaćene pelenskim ojedom.

Ukoliko roditelji imaju dileme oko načina nege svoje bebe i izbora adekvatne kreme za prevenciju ojeda treba da se jave svom pedijatru za informacije. Edukacija roditelja i osoba koje brinu o deci je od velikog značaja za sprečavanje pojave pelenskog ojeda. Koža treba da bude čista i suva. Treba koristiti pelene za jednokratnu upotrebu sa kvalitetnim absorbujućim materijalima. Pelene je potrebno često menjati, najmanje na tri sata a po potrebi i ranije. Pelene za jednokratnu upotrebu koje se ne menjaju dovoljno često su pogodna podloga za nastanak pelenskog ojeda i razvoj gljivica i bakterija.

Šta je krema Sudocrem i kako deluje protiv ojeda?

Sudocrem je nežna, ali efikasna krema koja smanjuje rizik od infekcije i pomaže ublažavanje tegoba, a prilikom korišćenja u pelenskoj regiji formira zaštitnu barijeru. U prvoj polovini dvadesetog veka proizvedena je krema koja pomaže zarastanje oštećene kože. Danas posle 90 godina postojanja dostupna je u više od 30 zemalja a formula nije promenjena od prvog dana.  Za pravilnu negu pelenske regije dovoljna je i mala količina Sudocrem kreme.

Sudocrem se koristi kao redovna nega pelenske regije za očuvanu kožu kao i tretman ukoliko je do ojeda došlo. Emolijens iz Sudocrema hidrira kožu i sprečava crvenilo. Ova krema deluje kao antiseptik i deluje protiv bakterija i gljivica.  Cink oksid iz Sudocrema ubrzava proces epitelizacije oštećenje kože i zarastanje rana. Formira zaštitnu barijeru između kože i pelene i ne dozvoljava da na kožu deluju enzimi iz urina i stolice

Tekst je pisan u saradnji sa brendom Sudocrem

Foto: Pexels

Ukoliko dojite bebu

Ovo je idealna situacija, kako za bebu, tako i za mamu, jer ne mora da brine o sterilnim posudama i adekvatnim uslovima za spravljanje obroka za bebu. Dovoljno je da mama povede računa o svojoj ishrani i, pre svega, unošenju dovoljne količine tečnosti, da može bezbrižno da provodi vreme u šetnji sa svojom bebom. Obrok se priprema sam, u sterilnim je uslovima i na idealnoj temperaturi, čeka se samo da se beba oglasi da je gladna.

Kako čuvati mleko?

Ukoliko je neophodno kraće ili duže razdvajanje mame i bebe, rešenje je u izmlazanju i ostavljanju mleka, koje će neko drugi dati bebi. U prvom mesecu, dok se uspostavlja laktacija, i dok se i mama i beba uče pravilnom dojenju, savetuje se da se beba dohranjuje isključivo na kašičicu. Kasnije, kada je „tim“ dobro uvežban, može se koristiti i flašica.

Za izmlazanje možete koristiti ručnu ili električnu pumpicu, koju ćete sterilisati pre svake upotrebe, ili to možete činiti ručno, što je malo komplikovanije. U svakom slučaju, bitno je da se mleko istiskuje direktno u neku sterilnu posudicu, nikako da curi niz kožu, ili da se sa nje skuplja. Kada su pumpice u pitanju, to nije problem, jer je reč o zatvorenom sistemu, na čijem kraju je graduirana flašica, pa na kraju znate tačno koliko ste mleka prikupili.

Sam proces izmlazanja ne treba da traje duže od 30 minuta, da se mleko ne bi pokvarilo na sobnoj temperaturi. Mleko možete čuvati u frižideru do 24h, ili u zamrzivaču do 6 meseci. Naravno, pre zamrzavanja ga morate preručiti u posudu pogodnu za tu namenu ( na tržištu postoje posude i kesice različitih proizvođača ), na kojoj ćete napisati datum i količinu mleka. Nemojte se zabrinuti ukoliko ne uspevate da dobijete velike količine mleka, to je prirodno, jer je vaš organizam usklađen sa potrebama bebe. Dovoljno je samo da na vreme počnete da pravite zalihu, pa ćete iskombinovati nekoliko porcija da biste dobili jedan obrok za bebu. A možda ćete se i iznenaditi da vaša beba i ne može baš mnogo da popije, za razliku od drugara koji su navikli na flašicu.

Jednom odmrznuto mleko, nemojte ponovo zamrzavati.

Za bebe na mlečnoj formuli

Za roditelje je u ovom slučaju situacija malo komplikovanija. Glavna briga je obezbediti dovoljno sterilnih flašica za duži boravak van kuće. Mlečna formula je fabrički zapakovana, pa je lako poneti je sa sobom, a možete i odmeriti dozu koja je potrebna za bebin obrok, pa je sipati u sterilne posudice ( npr.posudice za urin koje možete kupiti u svakoj apoteci ), što je još lakše za nošenje. Prokuvanu vodu možete koristiti do 12 sati ( ukoliko je poklopite, držite u termosu, električnom bokalu ili čajniku ). Kada zatreba, pomešate sastojke u flašici, ohladite ili zagrejete do željene temperature i sve je spremno. Grejanje je, naravno, daleko lakše i brže ukoliko imate grejač za flašice.

Ako vaša beba ne popije svo mleko, ostatak nemojte čuvati.

Dr Ivana Veljić, pedijatar

Foto: Pixabay

Neki smatraju što pre to bolje, a šta kažu lekari:

Ne bušite bebama uši, to stvarno nije preporučljivo iz mnogo razloga, a lako je razumeti da bebama NE TREBA strano telo na resici, pa makar bilo i od najplemenitijih materijala. Ušna školjka se formira skoro celog detinjstva.

Postoje brojni razlozi, a ovo su tri najvažnija zašto sa bušenjem ušiju ipak treba pričekati.

Rizik od infekcije

Lekari odlažu i druge sitnije hirurške intervencije, kao što je operacija trećeg krajnika, dok dete malo ne poraste, bar do treće godine. Deca nemaju razvijen imunitet, pa i banalna stvar može da napravi problem. Tako i sa bušenjem ušiju, jer se bespotrebno deca izlažu riziku od infekcija. Dovoljno je da se na koži nalazi stafilokoka koja će se uneti u organizam prilikom buženja ušiju. Nakon toga onda sledi stafilokokna infekcija, a rana počinje da gnoji i boli. Tada jedino mogu da pomognu antibiotici.

Rizik od mehaničke povrede

Ukoliko oprema nije sterilisana,može da se javi infekcija prilikom bušenja. Ona može nastati i kasnije obzirom da se dete tokom sna vrti, okreće i minđuša može da se zakači i za jastučnicu, ili da je dete povuče ručicom. Tada može doći do rascepa resice.

Do mehaničkih povreda može doći i kasnije ukoliko se rana ne održava kako treba i javi se crvenilo koje može da se proširi i dođe do otoka. Tada se obavezno javiti lekaru, jer situacija nije bezazlena. Radi se o području glave i infekcija može da se proširi na ušnu školjku i dublje kroz ceo ušni kanal i unutrašnje uho.

Rizik od moguće alergije

Moguće je da se desi alergijska rekcija posle bušenje ušiju, i to stvara probem. Javlja se uvidu osipa ili otoka žlezdi iza uha i to je situacija kada se obavezno treba javiti pedijatru. Ovakava rekacija se najčešće javlja kod minđuša koje sadrže nikl.

Naš predlog je da odložite “bušenje” sve dok možete, a najbolje do vremena kada će beba postati dovoljno velika da se sa Vama o tome posavetuje. Tada je najbezbednije a i najsigurnije da će rupice stajati simetrično, a samim tim i nakit koji nosi.

Foto: Pixabay

Detaljnost opisa nijanse, konzistencije i učestalosti stolice potvrđuje značaj koji roditelji pridaju ovoj fiziološkoj pojavi, i nameću potrebu da probamo da definišemo šta je normalno…

Krajnje pojednostavljena definicija opstipacije bila bi da je to izostanak spontanog pražnjenja creva. Ovaj poremećaj je vrlo redak, a može biti manifestacija anatomskih defekata ( nedostatak inervacije dela creva, oboljenja koja zahvataju mišićni sloj creva, nedostatak čitavog segmenta creva, postojanje „pregrada“ u šupljini creva… ) ili oboljenja drugih sistema ( hipotireoza, cistična fibroza… ). Često se termin nepravilno upotrebljava umesto 2 znatno češća poremećaja: konstipacija što predstavlja otežano pražnjenje tvrde, oskudne stolice, i pseudoopstipacija – neredovno pražnjenje, kada je stolica normalnih karakteristika, a defekacija je bez tegoba ( ovo, dakle, i nije poremećaj, jer ne stvara tegobe ). Učestalost, ritam i lakoća pražnjenja creva toliko su različiti i promenljivi ( u zavisnosti od uzrasta, ishrane, fizičke aktivnosti i sl ), da je ponekad vrlo teško razlučiti da li je u pitanju poremećaj pražnjenja creva ili varijetet normalnog. Kada govorimo o prvoj godini života, izdvajaju se dva bitno različita razdoblja – period do šestog meseca, kada se odojče hrani mlekom i period nakon šestog meseca, kada ishrana postaje raznovrsna. U okviru prvog razdoblja, po svojim specifičnostima izdvaja se i prvi mesec života bebe – period novorođenčeta…

Krenimo od početka…

Još pre rođenja u crevima fetusa nakuplja se gusta stolica crno-zelene boje, bez mirisa, koja se naziva mekonijum. Pražnjenje ove stolice dešava se u prvih 72 časa nakon rođenja, što pažljivo prate i beleže pedijatrijske sestre u porodilištu. Izostanak ove stolice ( opstipacija ! ) bitan je znak koji može ukazati na neka od urođenih oboljenja, kao što su urođeni megakolon ili cistična fibroza, ili na postojanje neke anatomske prepreke prolasku crevnog sadržaja, i tada je svakako neophodno obaviti detaljnije preglede novorođenčeta.

Kod velike većine beba se pokreti i pražnjenje creva uspostavljaju spontano već u prvom danu života. Pražnjenje mekonijalne stolice nastavlja se i u narednim danima, obično do trećeg, četvrtog dana života, sa prosekom od 4-5 stolica na dan, koje mogu biti vrlo različitih zapremina ( vrlo obilne, ali i oskudne, tzv. stolice „u tragu“ ). Nakon mekonijalne, javlja se tzv. „prelazna stolica“, koja je žuto-zelene boje, obično tečno-kašaste konzistencije. Zelena nijansa posledica je prisustva žučnog pigmenta – bilirubina, koji, zbog ubrzanih pokreta creva, nije oksidirao do žute i braon boje ( dakle nije pokazatelj da je beba gladna! ). Najčešće se tokom druge nedelje života formira zlatno žuta stolica gušće konzistencije ( i dalje meka ), kiselkastog mirisa, sa „zrncima“ koja su ustvari neresorbovana masnoća. Ukoliko je beba na adaptiranoj mlečnoj formuli, stolica je nešto svetlija, gušća i neprijatnijeg mirisa. Broj stolica znatno varira od deteta do deteta. Obično bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom imaju veći broj stolica dnevno, često i posle svakog podoja ( prosečno 6-8 ), a stolice su tečnije nego kod beba na adaptiranim mlečnim formulama. No, odstupanja u broju stolica mogu biti znatna, naročito kod beba koje sisaju, zato što je majčino mleko do te mere lako svarljivo i prilagođeno bebinim potrebama da od njega nekada „ne ostane ništa“, tj. beba nema stolicu i po nekoliko dana, ili čak i do dve nedelje! U ovakvim situacijama roditelji se po pravilu zabrinu, pa potraže savete od okoline. Ono što je bitno da znate jeste da je ovo česta i normalna pojava kod beba koje se hrane majčinim mlekom, naravno pod uslovom da beba lepo jede i napreduje, ne povraća, i ponaša se uobičajeno. Ukoliko ste ipak zabrinuti i nesigurni, uvek savet potražite od vašeg pedijatra, koji će otkloniti sve sumnje, i sprečiti primenu nekih metoda i sredstava koji nisu prikladni za primenu kod beba ( mikroklizme, laksativi ( bilo da je reć o prirodnim ili sintetskim ), mehanički nadražaj anusa itd ).

Foto: Canva

Ipak, sprovedene su nove studije koje su pokazale da štucanje može da bude korisno i za razvoj dečijeg mozga. Svaki put kada beba štuca pokrenu se tri moždana talasa, jedan veliki i dva manja, koji pomažu bebama da nauče da regulišu disanje, objavili su lekari u novom istraživanju u časopisu Clinical Neurophysiology.

Postoje pretpostavke da štucanje nije samo smetnja, nego da ono igra važnu ulogu u razvoju mozga, posebno onih delova koji su zaduženi za disanje. Prema sprovedenoj studiji, bebin mozak memoriše osećaj štucanja, oseća kretanje dijafragme i na taj način tokom života mozak kontroliše disajne pokrete.

U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merile moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski povezani kako bi istraživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždanih aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.

Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa dogadjajima  pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorđenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dva talasa prema predpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu  povezana sa sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.

Sprovedena studija je pokazala da kontrakcija dijafragme možda na neki način stvara značajne sinapse u mozgu već tokom trudnoće, posebno na kraju trudnoće i do deset nedelja pre rodjenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.

Štucanje – česta pojava kod novorodjenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rodjene dece i kod dece rodjene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.

Ova studija daje mogućnosti za sprovodjenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pokreta tokom perioda novorođenčeta za razvoj mozga.

Priredila Dr Milena Nikolić, pedijatar